Игор Шалимов
| Игор Шалимов | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 2. фебруар 1969. | ||
| Место рођења | Москва, Совјетски Савез | ||
| Висина | 1,82 m | ||
| Позиција | везни | ||
| Јуниорска каријера | |||
| 1976—1980 1980—1986 |
Локомотива Москва Спартак Москва | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1986—1991 1991—1992 1992—1994 1994—1995 1995—1996 1995—1996 1996—1998 1998—1999 |
Спартак Москва Фођа Интер Милано →МСВ Дуизбург →Лугано Удинезе Болоња Наполи |
93 33 50 21 12 20 33 19 |
(20) (9) (11) (0) (4) (0) (5) (2) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1990—1991 1992 1992—1998 |
 Совјетски Савез ЗНД Русија |
20 4 23 |
(2) (0) (3) |
| Тренерска каријера | |||
| 2001–2002 2003 2008—2011 2015—2016 2016 2016 2016—2018 2018—2019 2019— |
Краснознаменск Уралан Елиста Русија (жене) Краснодар 2 Краснодар (асистент) Краснодар (привремено) Краснодар Химки Ахмат Грозни | ||
Игор Михајлович Шалимов (рус. Игорь Михайлович Шалимов; 2. фебруар 1969, Москва) бивши је руски фудбалер, након завршетка играчке каријере ради као фудбалски тренер.
Каријера
[уреди | уреди извор]Играч
[уреди | уреди извор]Фудбалску каријеру је започео у московском Спартаку. После неколико успешних сезона у Спартаку из Москве, прешао је у италијанску Фођу. Привукао је пажњу челника Интера из Милана и прешао у његове редове 1992. године. Такође је играо у италијанској Серији А за Болоњу, Удинезе и Наполи, као и за МСВ Дуизбург у Немачкој и Лугано у Швајцарској.
Био је члан тима СССР-а који је учествовао на Светском првенству 1990. године. Након распада Совјетског Савеза, представљао је уједињену репрезентацију Заједнице независних држава на Европском првенству 1992. које је одржано у Шведској. Био је један од бројних кључних играча који су одбили да играју за тадашњег селектора Павела Садирина на ФИФА Светском купу 1994. године. Две године касније, постао је члан руске репрезентације која је играла на Европском првенству које се одржало у Енглеској.
Играчку каријеру је завршио у Наполију након што је добио две године забране играња јер је после тестирања био позитиван на нандролон, забрањену стероидну супстанцу. Касније је тврдио да му је дат анаболик који садржи нандролон, док је био хоспитализован у Москви, како би зауставио унутрашње крварење.[1]
Тренер
[уреди | уреди извор]Постављен је за селектора женске фудбалске репрезентације Русије 2008. године,[2] након тога је током 2011. године промовисан у заменика спортског директора за националне тимове и селекције у Фудбалском савезу Русије.[3]
Био је неколико година тренер у Краснодару, разрешен је са тог места 2. априла 2018. године.[4]
Дана 5. јуна 2018. године потписао је двогодишњи уговор са Химкијем.[5] Напустио је Химки 2. априла 2019, када је тим био 14. на табели и 3 бода од зоне испадања.[6]
Дана 30. септембра 2019, ангажовао га је руски клуб Ахмат Грозни који наступа у Премијер лиги Русије.[7]
Статистике каријере
[уреди | уреди извор]Клуб
[уреди | уреди извор]| Клуб | Сезона | Лига | ||
|---|---|---|---|---|
| Првенство | Наступи | Голови | ||
| Спартак Москва | 1986 | Првенство СССР | 5 | 1 |
| 1987 | 0 | 0 | ||
| 1988 | 25 | 8 | ||
| 1989 | 20 | 1 | ||
| 1990 | 23 | 5 | ||
| 1991 | 22 | 5 | ||
| Фођа | 1991–92 | Серија А | 33 | 9 |
| Интер Милано | 1992–93 | Серија А | 32 | 9 |
| 1993–94 | 18 | 2 | ||
| МСВ Дуизбург | 1994–95 | Бундеслига | 21 | 0 |
| Лугано | 1995–96 | Суперлига Швајцарске | 12 | 4 |
| Удинезе | 1995–96 | Серија А | 20 | 0 |
| Болоња | 1996–97 | Серија А | 18 | 4 |
| 1997–98 | 15 | 1 | ||
| Наполи | 1998–99 | Серија Б | 19 | 2 |
Голови за репрезентацију
[уреди | уреди извор]Совјетски Савез
| # | Датум | Место | Противник | Гол | Резултат | Такмичење |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1. | 23. новембар 1990. | Порт ов Спејн |  Тринидад и Тобаго |
1–0 | 2–0 | Пријатељска |
| 2. | 25. септембар 1991. | Москва |  Мађарска |
1–1 | 2–2 | Квалификације за Европско првенство 1992. |
Русија
| # | Датум | Место | Противник | Гол | Резултат | Такмичење |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1. | 14. април 1993. | Луксембург |  Луксембург |
3–0 | 4–0 | Квалификације за Светско првенство у 1994. |
| 2. | 7. јун 1995. | Серавале |  Сан Марино |
4–0 | 7–0 | Квалификације за Европско првенство 1996. |
| 3. | 6. септембар 1995. | Тофтир |  Фарска Острва |
5–2 | 5–2 | Квалификације за Европско првенство 1996. |
Успеси
[уреди | уреди извор]Клуб
[уреди | уреди извор]Спартак Москва
- Првенство СССР: 1989.
Интер
Репрезентација
[уреди | уреди извор]СССР до 21
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Igor Shalimov, former captain of the Russian football team” (на језику: руски). history.rin.ru. Архивирано из оригинала 04. 03. 2007. г. Приступљено 29. 6. 2007.
- ^ „Shalimov starts reign in style”. uefa.com. Приступљено 7. 6. 2008.
- ^ „Pauw in for Shalimov in Russia”. UEFA.com. 28. 4. 2011. Приступљено 14. 8. 2011.
- ^ ИГОРЬ ШАЛИМОВ ОТПРАВЛЕН В ОТСТАВКУ (на језику: руски). FC Krasnodar. 2. 4. 2018.
- ^ „ИГОРЬ ШАЛИМОВ ВОЗГЛАВИЛ "ХИМКИ"” (на језику: руски). FC Khimki. 5. 6. 2018.
- ^ „ИГОРЬ ШАЛИМОВ ПОКИДАЕТ «ХИМКИ»” (на језику: руски). FC Khimki. 2. 4. 2019.
- ^ „Дорогие друзья!” (на језику: руски). Magomed Daudov. 30. 9. 2019.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Игор Шалимов на сајту УЕФА (језик: енглески)
|
|
|
